svi smo mi miky i ducy!
jučer miky došao u školu u majici s natpisom: mrzim busha, ubijte me, a na leđima meta i piše: snajperist, pucaj. mi pali na dupe kad smo ga vidjeli. kasnije sjedim ja u informatičkoj kad dođe bojana i kaže mi da su mikyja priveli zbog majice, a ja patos od smijeha. zbilja, svaka mu čast. poslije išle nas dvije malo u šetnju i sretnemo jednog lika iz razreda. nosi on majicu: i hate bush, kill me. idemo mi ulicom, a ljudi gledaju začuđeno, čak je i policajac prošao pored nas, al nije reagirao(valjda nezna engleski). lijepo se on prošetao trgom bana jelačića(išao je nešto do škole). koji luđaci, obojica. svaka im čast zbog toga.
kako su neki ljudi prevrtljivi, za nepovjerovat. kad ih tek upoznaš super su, fini, a nakon nekog vremena znaju proći pored tebe a da te i ne pozdrave. u osnovnoj je jedna frendica uvijek zaboravljala na nas druge kad kod bi naišao netko "zanimljiviji". hvala bogu pa se sad "primirila". to užasno boli, kad misliš da si našao pravog frenda, a on ti nakon nekog vremena okrene leđa. mrzim kad su ljudi takvi, al to mi se dosta puta događalo. obično nakon toga ja ostanem stajati sama. mana mi je što nikad prva nemogu prići nekome. užasno mi to ide na živce, ali nemogu si pomoći, jednostavno sam takva. mama se znala bezbroj puta izderati na mene zbog toga. užasno sam sramežljiva pred nekim novim ljudima. svi mi govore da se trebam otvoriti, prići sama nekome, ne čekati da taj netko meni priđe. pokušavam ja to, ali je ne ide mi. jednostavno ne mogu skupiti hrabrosti. znam da to jadno zvuči, ali tako je. još ovaj glupi grad. kad sam tek došla bilo je grozno, nikog nisam poznavala, svi oni stari prijatelji su ili po drugim domovima ili ostali kod kuće. sad je lakše, ali ipak imam osjećaj da se nikad neću naviknuti na ovaj dom, ovaj grad. danas me uhvatilo neko totalno blesavo rasploženje, ni sama neznam što mi je.............
oi... pogodite tko je???
ma tko bi bio... mislim,,, sanja bi mogla biti,,, ali već svi koji je znaju pretpostavljaju da ona nikada ne bi stavila tako debilan naslov,,,, znači, bojana je,,, ma jako mi je dosadno, a došla mi neka ko fol inspiracija pa piskaram,,, na msnu nema nikoga, smaram se,,,, znate koliko je sati da sam pisala zadaću iz matiše u petak navečer,,, visila sam frendici na blogu,,, dosada, ništa nowo,,, svi amo žele kući, da završi škola, malo ljubavi,,, a zašto smo tako ovisni o drugima?? zašto jednostavno ne možemo postojati kao samostalne jedinke nego tako žudimo za ljubavlju, prijateljima, za tim da se netko brine o nama,,, i ma koliko bili bezosjećajni, opet nekako morate biti društveni i imati nekoga da se brine o wama kada vam je loše, kada se naliješ ko deva, da te odvede kući,,, mislim, trenutno je tome najbliža tepšićka(ajme, na što sam ja spala) i moožda moj ex frend lukica(ex zato što ne znam na kojoj smo razini, prijateljskoj, ili na onoj s povlasticama=sumnjiv je on meni=)a osatak onoga što ja smatram frendovima su tu očito čist rekreativno, ne znam,,, otkako smo podjeljeni, kako u razzu, tako i kada odem doma(svi u ekipama) nemam se na koga osloniti, samo na one rijetke endemske vrste očito,,, fali mi imati društvo kao dok sam bila mala,,, zapravo, fali mi biti mala, kada nisam imala ovoliko toga na glavi,,, kada nisam imala plaćati račune sama sebi, prati si odjeću na ruke i sama brinuti oko toga na koliko se stupnjeva šta pegla,,,kada me nije mučilo šot imamo nevjerojatnih 22%poreza(na marte od 800 kn ima poreza 150-200 kn) ja za te novce preživim mjesec dana lagodno živeći,,, ne da mi se više pisati,,, šugavi porez me jako izdeprimirao,,, odlazim... pus
04.04.2008. u 22:02 | 0 Komentara | Print | # | ^naslov
evo mene da nešto napišem, nisam dugo.
na praznicima bilo ok, naspavala se, najela(mama mi ispunjavala sve želje što se toga tiče(hehe)), lijepo se odmorila, naslušala se dobre muzike, većinom folk metala(korpiklaani, eluveitie) ludilo.
zadnju subotu praznika smo išli u budimpeštu(vratili se utorak). u busu odlična atmosfera, zakon. skoro četiri sata smo čekali na mađarskoj granici zato što vozač nije imao neke papire pa su na kraju platili 1400 eura kazne. prvu večer se napili, pa smo bojana i ja izluđivale mirjanu(cura koja je bila s nama u sobi). raspjevale se nas dvije(većinom pjesme od anal mandice),a ženska hoće spavat(hihi). sutradan rano ustali, pa cijeli dan kao zombiji. išli smo u sentandrej(neznam kako se piše pravilno), jedan gradić kraj budimpešte. bilo je sasvim ok, poslije imali slobodnog vremena, lutali bojana, mirko i ja, jeli smo nešto sa sirom(nemam pojma što je to bilo, al bilo je fino). drugu večer smo išli spavati, nije nam se dalo piti:). onda smo imali noću vožnju dunavom, divota, zbilja prekrasan grad. zaključila sam da ću ići tamo studirati na mašinski fakultet(lol), samo zbog zgrade faxa, to je nešto prekrasno, kao dvorac(ludilo). zadnju večer se opet pilo, ali ne previše, jedna cura me udarila u ruku tako da se moje piće(martini i cola) razletjelo po mojim hlačama. sutradan išli u srpsku gimnaziju, upoznali par ljudi i tako.............nakon toga krenuli put hrvatske i zagreba u koji smo stigli oko 11 navečer i odmah se bacili u krevet. sutradan(tj. danas) nismo imali nastavu(živjeo majk(naš ravnatelj). uspjela sam se prehladiti(bravo ja), tako da sam promukla.
dosta za danas
pozz
da nešto napišem........
krepavam od dosade pa reko da napišem nešto..........
bile bojana i ja vani( smjele smo čak do 22). otišle na ribnjak, malo se smarale, onda je gore izbila neka tuča pa smo se pokupile i otišle da i mi nebi dobile po nosu(nikad se nezna). dođemo mi na Trg, sjednemo na tramvaj, pa se malo bezveze vozikale. na kraju smo se smorile i vratile u dom.
sutra mi sestrična dolazi! jeeeeeeeeeee!
imam hrpu stvari za učiti sutra, još idemo i na plivanje. valjda ću nekako stići sve to.
još malo pa idem kući! ajme, jedva čekam. dosta mi je zagreba.
počela sam se dopisivati s jednim likom. ono, znamo se mi već dosta godina, ali nismo se nešto pretjerano družili zato što on živi u drugom gradu. ugl. neki dan mi sestrična dala njegov msn, pa ga dodala. prvih 10 minuta nikako nije mogao skužiti tko sam(hihi). zatim se začudio kad sam mu rekla da slušam metal(nije baš da se oblačim kao metalka). na kraju je rekao kako mu je drago što sam mu se javila(hihi). on je jedan super lik, metalac(mljac), ima super karakter, a ni fizički nije za baciti(duga crna kosa, plave oči.....mislim da sam se zaljubila(haha šala)). ugl. ispravila sam neke ocjene, tako da možda ima nade da idem u budimpeštu.......
nemam više pojma o čemu da pišem, pa pozzzz
kako je život divan.........
nemam pojma zašto sam stavila ovaj naslov, ništa mi drugo nije palo na pamet.
danas opet imali brzo čitanje. uđemo mi u razred a ono na svakom stolu stoji po cvijet. cure se oduševile. ah kako su ti naši dečki iz razreda dragi. doduše neki od njih znaju poprilično ići na živce, ali ovo sa cvjećem ih je spasilo.
moj dragi braco je nabavio novi album od korpiklaanija! sinoć sam slušala neke pjesme. prezakon su mi!ah, kako ja volim taj folk metal. uvijek me oraspolože.
ovaj tjedan je bio ubitačan. ujutro škola, pa onda trčanje u dom na ručak, pa onda opet trčanje u školu na to čitanje. i još skoro svaki dan 7 sati. užas. totalno sam krepana. a sljedeći tjedan hrpa testova i ispitivanja. nadam se da ću nekako izdržati.
ovdje je hladno i pada kiša pa sinoć nismo mogle na ribnjak. a i to vrijeme je skroz čudno. prošli tjedan se išlo u kratkim rukavima, a sad zimska jakna i čizme.
sinoć ja obula bojanine marte(veće su mi za nekih 5 brojeva), pa sam se facirala po domu. cure iz razreda se šokirale kad su me vidjele u crnom i martama, naime ja se rijetko oblačim u crno(većina ljudi ostane zaprepaštena kad čuju da slušam metal). al neka, baš me briga.
naša draga razrednica nas je zadužila da na internetu tražimo koje jeftine slastičarnice imaju u budimpešti, da što jeftinije prođemo kad dođemo tamo. ona je totalno otkačena ženska, totalno luda(u pozitivnom smislu).
ovih dana me često pucaju promjene raspoloženja. trenutno me uhvatila neka depra. samo slušam lake of tears. lik ima tako dobar glas, baš mi zvuče nekako depresivno. predobro. tu sa starne sam stavila lyricse jedne njihove pjesme koja je(barem meni) zakon.
to bi bilo sve od mene. do idućeg posta pozz
ehei! danas neki bedast dan...
ey... danas imate tu čast upoznati mene! bojanu! da, da,,, ma ja sam sada provalila sanjinu lozinku i namjeravam joj pisati svakakve gluposti da ima što manje posjetitelja i tako,,, sada molim sve one koji su zabunom stigli na ovaj blog neka wiše nikada ne dođu, zato što swejedno nemaju ništa za widjet,,, osim ako nisu sexy i lijepi i zgodni i po mogućnosti neki blackeri,,, jer je sanja onda prawa cura za was... hahahaha....e, sada o meni,,, ovako,,,
pa, zapravo, ne znam odakle da počnem,,, ja sam bojana. e, da,,, i jako sam zadovoljna svojim imenom,,, baš je hot. u potpunosti odgovara mom neprestano mjenjajućem karakteru. imam 16 godina, iako mi nekada kažu da izgledam dosta starije, ali ja sam zapravo u duši vrlo nezrela,,, barem se trudim ostati, nekako mi je lakše tako proći kroz teške trenutke,,, sa smješkom,,, nekim histerično-bolesnim.
drugo što trebate znati o meni jest da sam jako čudna sa nekim svojim političkim uwjerenjima, i zagovaram da se svi navijači i skinjare i ostala ekipa željna fighta nekako teleportira zajedno sa političarima i da se pobiju, ali nekako mi to djeluje nemoguće,,, mislim, nemam ja niša protiv skinjara niti agresivnih navijača, zapravo su mi skroz ok, ali svejedno, neka se pobiju, dosadni su sa tim stalnim sukobima. nadalje, ja sam zagovornica nekakvog demokratiziranog komunizma(moja osobna verzija), i, po pitanju kosova koje je u posljednje vrijeme vrlo aktualno mislim da je kosovo jedan weliki shit.
nadalje, treća stvar o meni je ta da sam wječno, ali upravo wječno zaljubljena. nikada još nije prošao dan bez da mislim o nekom tak debilu,,, ma zapravo to i nije zaljubljenost, weć neko sviđanje,,, šta ja znam, nisam pametna
broj 4 obožavam svoje frendowe, lijepo(kišno)wrijeme, korenicu, marte, eurokrem, spog, mobilni telefon, smsove, hipnotiziranje, glazbu, svoje prastare starke od sedmog razreda, ispiranja mozga, beletristiku, metal, rock, nekog tipa *****... xoxoxo...
organski ne podnosim ljudsku glupost, idiote, školu, blogove, ducija , sebe s wremena na wrijeme, pretvaranja i laganje svake vrste, anu perišić, kurvice, koreničke tračeve, smaranja, dosadu, još jednom ljudsku glupost, zlatne bljakave detalje poput torbica, jao, da, ne mogu smisliti torbice,,, prestrašno,,, ne znam zapravo...
5. slušam: linkin park, sonatu arcticu, nightwish, disturbed, rammstein, ma sve owisi kako sam raspoložena,,, zapravo, sada volim poslušat neki metal malo jačeg ritma, a nekada slušam samo neki dobri stari rock, ne znam,,, ble
kao šestu stavku navodim da morate znati da gajim neku tajnu opsesiju brojem 7, crnom bojom i plesom,,, da znam,,, ko fol neka metalka, ali voli plesat,,, šta da radim, to mi je u krwi,,, jednostavno moram zaplesati kada čujem dobar ritam,,, dobro, cajke se ni u kojem slučaju ne ubrajaju u u tu kategoriju,,, samo wi slušajte šta hoićete, ali cajke doista nisu za mene. ugl., ja sada idem,,, mislim da nitko neće doista imati živaca da čita owo, ali nema veze,,, sada sam možda napokon upropastila sanjin blog kao da nije bio dovoljno uništen... pusssabok (1!wvš, 1!ke u)
sutra idem kući!!!
Sutra idem kući! Ajme, jedva čekam, već mi je ovog doma na vrh glave. Praktičiki po cijeli dan u ova četiri zida. Užas. Uh, kako ću se lijepo naspavat, divota. Nije ovdje loše, ali kod kuće je najbolje.
Danas smora u školi, sva sreća pa nismo imali informatiku, to bi me dokrajčilo. Informatika je dobra kao predmet, ali profa ubija sa svojim predavanjem. Hvala onom tko je izmislio msn pa nam to olakšava muke, hehe, sve dok nas profa ne uhvati(hvala bogu još nije).
Od sljedećeg tjedna nam počinje brzo čitanje, jeeeeeeeeeeeeee. Jest da je naporno, al nema veze. Valjda će se isplatiti.
To bi bilo sve za danas. Do idućeg čitanja pozz
kako je život divan.........
Danas mi mali razgovor s ravnateljem. Divota. Čovjek nije zadovoljan našim ocjenama. Dođem ja fino, a ono sve moje ocjene zaokružene, tj. nije zadovoljan. I kaže on meni kako je neprihvatljiva 4 iz njemačkog, kako je 3 iz biologije čista blamaža, latinski da ne spominjem(2 iz garamatike). Mislim u sebi, ono ako mi kaže da moram imati 4 iz matematike i fizike skačem kroz prozor, jer ja i matiša i fizika k'o krava i balet. Na svu sreću matišu je preskočio. Valjda je skužio da je to nemoguća misija. I na kraju se ispostavi da imamo nekih tjedan i pol da sve ocjene dignemo za jednu više. Ako to ne napravimo možemo zaboraviti na izlet u Budimpeštu(šmrc). Izgleda da nam ne preostaje ništa drugo, nego sjesti štrebati. Ajme meni muko moja prijeđi na drugoga.....
27.02.2008. u 17:54 | 1 Komentara | Print | # | ^o metalcima i metalu.........
Ili ih voliš ili ih mrziš. U mom slučaju ovo prvo, na opće neshvaćanje moje okoline. Za njih su oni, kako je to lijepo izjavila moja raska: čudaci koji ne održavaju osobnu higijenu, koji nikad nisu čuli za frizera i koji se oblače u crno zato što ništa drugo ne znaju obući. Kako sam se na ovo slatko nasmijala. Još kad počnu s onim: sotonjare, skinjare, digne mi se kosa na glavi. Neki ljudi ne kuže da su to sasvim obični ljudi, baš poput njih. Meni se uvijek čude kako mogu slušati te, kako oni kažu, luđake koji se samo deru po pozornici i mlate kosom. Onda se samo okrenem jer mi je odmah jasno da s njima ne vrijedi raspravljati.
Meni su oni totalno fora ljudi, nekako su posebni, drukčiji od drugih.
METAL 4-EVER
blabla
jedne divne subotnje večeri odlučih da pišem blog. baš da vidim na što će to ličit. nadam se da hoće na nešto:)
uglavnom, u budućim postovima pisat ću o svemu što mi padne na pamet, tj. moja razmišljanja, dogodovštine i te spike
